Sve o urinarnim infekcijama
KOJE SVE URINARNE INFEKCIJE POSTOJE
- Infekcije gornjih urinarnih puteva – bubrega i uretera
- Infekcije donjih urinarnih puteva – infekcije bešike, uretre, i prostate i testisa kod muškaraca
- asimptomatske i simptomatske
- akutne i hronične (rekurentne, ponavljane)
- nekomplikovane i komplikovane
Koje BAKTERIJE UZROKUJU urinarne infekcije
Najčešći uzročnik urinarnih infekcija je bakterija E. Coli (Ešerihija Koli) mada to mogu biti i druge bakterije- Stafilococcus, Klebsiella, Pseudomonas, Bacillus Proteus. E. Coli je normalni stanovnik crevne flore, a da li će se kod nekoga razviti infekcija ili ne, zavisi od sposobnosti bakterije da izazove infekciju i od stanja imuniteta urinarnog trakta domaćina. E.Coli na svojoj površini ima nekoliko stotina „kukica“ kojima se vezuje za zid urinarnog trakta. Žene koje imaju ponavljane infekcije urotrakta su rođenjem dobile specifičnu sluzokožu koja pogoduje Ešerihiji da se zakači i tu razmnožava. Upornost Ešerihije ogleda se i u tome što često prodire u dublje slojeve urinarnih puteva gde postaje nedostupna za standarnde tretmane lečenja, a ponovo se aktivira sa padom imuniteta, ili usled nazeba.
KAKO PREPOZNATI urinarnU infekciju
Simptomi nekomplikovanih infekcija mokraćne bešike su vezani za poremećaj mokrenja:
- Bol i nelagoda u predelu ispod pupka
- peckanje pre i posle mokrenja
- učestalo mokrenje
- potreba za hitnim mokrenjem
- osećaj nedovoljne ispražnjenosti mokraćne bešike
- ponekad pojava krvi u mokraći
- i/ili nemogućnost zadržavanja mokraće.
- Kod nekomplikovanih infekcija mokraćne bešike nikada nije povišena telesna temperatura, a ukoliko se ona javi, znak je komplikovane infekcije gornjih puteva, poput zapaljenja bubrega.
Rizik za urinarne infekcije u svim periodima života daleko prednjači kod žena, i to u svim starosnim grupama, najčešće kod mladih, seksualno aktivnih žena i žena u menopauzi. Žene anatomski imaju kratak izvodni mokraćni kanal koji je u blizini analnog otvora, što pogoduje ulasku bakterija u inače sterilni urin i nastanku infekcije. Žene kod kojih se urinarne infekcije često ponavljaju imaju neke karakteristike koje ih svrstavaju u rizičnu grupu. Sluzokoža urinarnog trakta ovih žena poseduje posebne receptore preko kojih se E. Coli lako zakači i tu razmnožava. Seksualno aktivne žene imaju češće infekcije u odnosu na neaktivne. Vrlo često kod mladih žena simptomi nastaju neposredno posle seksualnog odnosa, tzv. Honeymoon cystitisi (cistitis medenog meseca). Žene u menopauzi zbog pada nivoa estrogena, kao i promena koje nastaju na sluznici urogenitalnog trakta su podložnije infekciji. Faktor rizika jesu i spuštanje bešike i materice tokom godina usled slabljenja mišića karličnog dna, nakon trudnoće, porođaja, zbog gojaznosti. Isti faktori rizika mogu dovesti i do inkontinencije- nevoljnog gubitka urina zbog čega žena nosi dnevni uložak koji je natopljen urinom, te je infekcija neminovna. Muškarcima slične dobi ove infekcije zadaju tegobe obično usled uvećanja prostate.
Akutno zapaljenje mokraćne bešike (cistitis), najčešća je urinarna infekcija koja pogađa žene tokom reproduktivne faze života – najčešće mlade, seksualno aktivne žene, kao i žene u menopauzi.
Veliki broj mladih žena ima česte, akutne ili ponavljane infekcije urotrakta u vidu Honey-moon cistitisa ili cistitisa medenog meseca. Reč je o upali bešike neposredno nakon seksualne aktivnosti, nakon dužeg perioda apstinencije ili zbog većeg broja seksualnih odnosa u kratkom intervalu. Tokom seksualnog kontakta se povećava šansa za mikrolezije kože i sluznice genitalne regije čime se olakšava put bakterija ka bešici i razvoju infekcije.
Žene u menopauzi često pate od ponavljanih urinarnih infekcija. Objašnjenjne leži u tome da usled nedostatak estrogena u menopauzi izostaje i zaštita sluzokože urotrakta što pogoduje Ešerihiji da se lako veže i tu razmnožava.
Urinarne infekcije se leče antibioticima. Lečenje zavisi od vrste uzročnika, ali i jačine simptoma i ozbiljnosti infekcije, a najčešće traje 3-10 dana. Dužinu lečenja i vrstu antibiotika određuje urolog ili nadležni lekar. Ne postoji najbolji, ili najjači antibiotik za urinarnu infekciju, lek se bira empirijski ili prema osetljivosti bakterije, a na osnovu urinokulture sa antibiogramom. Česta i nekontrolisana upotreba antibiotika nije bez negativnih posledica, jer dovodi do poremećaja rada želuca i creva, nastanka dijareje, ali i razvoja bakterijske rezistencije, tj. otpornosti bakterija. Tako se zatvara začarani krug: sve više antibiotika, sve češća bakterijska rezistencija, sve češće infekcije mokraćnih puteva.
Agencija za lekove i medicinski sredstva RS izdala je obaveštenje lekarima u vezi sa primenom antibiotika i uroantiseptika koji se inače najčešće koriste za lečenje urinarnih infekcija. Apeluje se, zbog sve većeg problema otpornosti bakterija, da se povede računa o propisivanju antibiotika, da se ne preteruje sa njihovom upotrebom, i da se ne koriste na svoju ruku, kako bi se sačuvala njihova efikasnost i sprečile bakterije da postanu otporne. Zbog toga, poslednjih nekoliko godina sve veću važnost pridaje se prirodnim tretmanima, tj. biljnim preparatima i fitoterapiji koji se sa velikim uspehom koriste u borbi protiv Ešerihije.
Najpoželjnije je da se lečenje i kontrola sprovode kod lekara koji imaju iskustvo u toj oblasti. Žene kojima se infekcije često ponavljaju bi trebalo da sprovode opšte mere prevencije, a one podrazumevaju:
Nošenje adekvatnog i komotnog veša i garderobe pogotovu zimi ili na plaži
Pažljiva higijena u toaletu (brisanje od napred prema nazad)
Izbegavanje kupanja u kadi/peni
Uzimanje dovoljne količine tečnosti pogotovu posle seksulalnog odnosa i pre spavanja
Regulisanje crevnog pražnjenja (zatvor)
Izbegavanje jako začinjene, kisele i ljute hrane
Korišćenje biljnih čajeva i biljnih preparata Eliminacija stresa
ISTINA ILI ZABLUDA
